U Evropi na svaka dva minuta nestane jedno dete. Razlozi nestanaka dece su raznovrsni. Neka od njih su pobegla od kuće ili iz ustanova u koje su smeštena, neke od njih je odveo jedan od roditelja ili je došlo do razdvajanja porodica tokom migracija, a neka deca su oteta, opet iz različitih razloga.
Tim za uvođenje Amber Alerta u Srbiji (Tim) je osim službi Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), okupio i predstavnike drugih ministarstava, između ostalih i za ljudska prava, za brigu o porodici, pravde, prosvete, informisanja, kao i predstavnike dva udruženja – Centra za nestalu i zlostavljanu decu i Akcije protiv trgovine ljudima ASTRA. Zadatak Tima je da definiše strategiju, kriterijume i procedure, prema kojima će se donositi odluka da alarm bude aktiviran. Cilj je da do 1. novembra ove godine sistem zaživi u Srbiji.
Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD), koji je još 2015. godine inicirao uvođenje Amber Alert sistema u Srbiji, aktivno je učestvovao u dosadašnjem radu Tima.
„Nakon višegodišnjeg javnog zagovaranja i niza bezuspešnih i uspešnih kontakata sa nadležnim institucijama, iskoristili smo mogućnost da na poziv MUP-a učestvujemo i doprinesemo uspostavljanju sistema ranog uzbunjivanja, kroz razjašnjenje funkcionisanja samog sistema, šta on podrazumeva i koji su kriterijumi za njegovo pokretanje, kao i pružanjem informacija o postojećim praksama child alert sistema u Evropi i u svetu“, kaže nam Olgica Čekić iz CNZD. Uobičajeni kriterijumi za pokretanje Amber Alerta su da postoji osnovana sumnja da je u pitanju otmica deteta, da je život deteta u opasnosti, da pokretanje sistema neće dodatno ugroziti položaj deteta, da su roditelji ili lica zadužena za staranje o detetu dala saglasnost, kao i da postoji dovoljno podataka o nestanku koji mogu biti od koristi za potragu. Ovo su uobičajeni kriterijumi koje je CNZD predočila Timu, uz napomenu da svaka država koja implementira sistem određuje kriterijume u skladu sa nacionalnim potrebama. O konačnim kriterijumima u Srbiji odluka Tima tek predstoji, kaže Čekić, i dodaje da „odluku o pokretanju Amber Alerta donose tužilaštvo ili policija, ili tužilaštvo i policija zajedno, što će, zajedno sa ostalim relevantnim pitanjima biti jasno definisano pravnim aktom kojim se sistem uvodi u Republici Srbiji.“
Sistem Amber Alert se ne pokreće u svim policiji prijavljenim slučajevima nestanka dece, već isključivo u slučajevima kada je nestalo dete u neposrednoj životnoj opasnosti, bilo da je u pitanju otmica deteta ili drugi razlog nestanka koji upućuje na postojanje neposredne životne opasnosti.
Dr. Danilo Stevandić, državni sekretar MUP-a i rukovodilac Tima, smatra da ne postoje veće prepreke za uspostavljanje sistema ranog uzbunjivanja u slučaju nestanka deteta, uzimajući u obzir trenutne kapacitete MUP-a i postojeće tehnološke mogućnosti koje Srbija ima. Ukazao je na značaj ranog prijavljivanja nestanka deteta i ustupanja što više informacija o detetu, kako bi ono što pre bilo pronađeno.
„Za nas u Ministarstvu je od izuzetne važnosti da sa organizacijama civilnog društva i svim zainteresovanim subjektima u zajednici gradimo partnerske odnose i konstantno vodimo otvoren dijalog o svim temama od značaja za bezbednost, ne samo pojedinaca nego društva u celini“, rekao je Stevandić, pohvalivši izuzetnu, višegodišnju saradnju sa CNZD-om.
Šta je Amber Alert?
Amber Alert (America’s Missing: Broadcast Emergency Response) je sistem koji podrazumeva neodložno i istovremeno plasiranje informacija o nestalom detetu, putem sredstava masovne komunikacije, uključujući i LED bilborde na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama. Nastao je nakon otmice i ubistva devetogodišnje devojčice Amber Hagerman iz Teksasa. Njeno telo je pronađeno nakon pet dana, a autopsijom je utvrđeno da je Amber bila živa bar dva dana nakon otmice. Da je lokalna zajednica znala da je Amber nestala, neko bi javio policiji da je video otmičara ili vozilo kojim je devojčica odvedena, i možda bi devojčica bila pronađena živa.
U Evropi se na godišnjem nivou prijavi nestanak 250.000 dece, što je jednako nestanku jednog deteta na svaka dva minuta. U 66% slučajeva reč je o deci koja su pobegla od kuće ili iz institucija socijalne zaštite. Roditeljske otmice čine 24% slučajeva, dok se 3% prijavljenih slučajeva odnosi na decu nestalu u migracijama.
U Srbiji, 45%, nestale dece čine deca pobegla od kuće ili iz ustanova socijalne zaštite. Reč je o tinejdžerima uzrasta od 13 do 17 godina.
izvor: aljazeera
